Petak 25.9.
20.00
ES – slatko uznemirujuće
Kimera (IT)
Izvode: Sesilija Aliće Manfrini, Ajvia Peca
Spoljno oko: Filine Dalman
Dizajn svetla: Fabricio Piro
Tehnika svetla: Paolo Danezi, Gijermo Leoni
Tehnika scene: Maria Milate, Veronika Komicoli
Kostim: Ariana Mariel Racini
Muzika i tehnika: Ajvia Peca
Disciplina: fakirizam, akroples, manipulacija zvuka
Uzrast:12+
Trajanje: 50’
Cena: 1800 RSD
Stvaramo scenu kao mesto prolaza, poroznu teritoriju na kojoj tela, zvuci i svetla postaju osetljiva materija. Naš umetnički pristup nastao je iz radikalne želje: da istražimo prag percepcije, da poremetimo izvesnosti, da učinimo vidljivim i čujnim ono šta obično ostaje na margini. Naš rad se zasniva na plodnoj tenziji između lepote i disonance, između lakoće i pukotine. Ne tražimo udobnost niti momentalno slaganje. Biramo da pokažemo ono što treperi, što uznemirava, što se opire skladu.
Kroz scenski zapis koji prepliće telo, cirkus, optičke iluzije i simboličke materijale, stvaramo osetljive prostore gde iskustvo publike može biti intimno, uznemiravajuće, ponekad potresno – ali nikada nametnuto. Jačina svetla, zvučni efekti, nagli kontrasti – to nisu puki tehnički alati. Oni su poetski činovi. Svesni izbori namenjeni da otvore granice – u pogledu, u slušanju, u izvesnostima. Polažemo pravo na potpunu umetničku slobodu, i sa njom i na odgovornost da priznamo ograničenja. Zbog toga afirmišemo i slobodnu publike – slobodnu da ostane, ode, da se vrati. Verujemo u živu, otvorenu scenu, onu koja podjednako podržava kretanje duše koliko i tela. Stvarati danas za nas znači prihvatiti složenost unutrašnjeg sveta. To znači prihvatanje fragmentacije, bacanje svetla na sopstvene protivrečnosti, izazivanje nelagode – ne da bismo šokirali, već da bismo se povezali. Da sagledamo sopstvene pukotine, da ih razumemo i da ih, možda, nežno zavolimo. Ovaj manifest je pozivnica. Da zajedno pređemo. Da osetimo. Da lutamo. Da se opiremo. Da sanjamo i nešto drugačije.
*U predstavi se koriste efekti stroboskopa i glasni zvuci.
